Žene na selu ogroman teret nose, jer voditi brigu o celom domaćinstvu, deci, kući nije nimalo lako.Za selo Šume čula je šira Srbija i naši ljudi koji rade u inostranstvu. A kako je čula? Te 2010-te godine je jedna Gordana Glišić iz sela Šume kod Topole bila izabrana sa još devet žena iz cele Srbije za naj ženu.
Odakle ona u časopisu ,,Blic žena”? Svojim radom u polju, na njivi, u zasadima jagoda, šljiva, vinogradu izgradila je sa puno ljubavi, energije, mukotrpnog rada i odricanja. Izabrala je život na selu još davno u svom detinjstvu, u svom rodnom Kolubarskom Leskovcu, na imanju svog dede koji je bio, u ono vreme, ugledan domaćin. Došla je u Šumadiju i nastavila tradiciju. Radi jer voli zemlju, biljke, životinje i sve što dotakne. Radni dan joj počinje rano i traje do iza ponoći, kasno.
Vedrog duha, sa osmehom na licu, u kasne sate prkosi raspevanom svitcu. Za sve ima mesta i ima vremena da napiše neki stih, dok ne zadrema.
U slobodno vreme pravi ajvare, sokove, džemove, slatka, pa joj ponekad i noć bude kratka.
Domaći hleb iz furune svojim ukusom i mirisom probudi sva čula, makovnjača, orašnjača i druge razne pite se pripremaju u njenom domu kada selo zaspi.
Seljanka? Ne stidi se svog opanka, da sadene prikolicu sena i to može ova žena!
Život žene na selu je težak u ova današnja vremena.
Tri u jednom i sestra, žena i drug i više od toga.
A ko razume ženu, ko je podržava, pomaže…Pravi naziv za Gocu je žena Zmaj, a takođe je i član “Udruženja žena Oplenac”.
